Džerom Simor Bruner 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Filozofski fakultet

Upoznajte Brunera
Bruner ističe da podučavanje treba da bude zasnovano na iskustvima, kontekstima i mogućnostima u kojima učenici žele da uče, na osnovu prethodno stečenog znanja, čime se popunjavaju praznine u onome što je prethodno stečeno.
proaktivni način koji uključuje predstavljanje nečega akcijom ili demonstriranjem,
ikonografski način preko vizuelnih i mentalnih slika,
Bruner je stariji istraživač u Školi za pravo Univerziteta u Njujorku .
Saznajte još....
Jerome Seymour Bruner je rođen 1. oktobra 1915. Roditelji su mu bili emigranti iz Poljske Herman i Rose. Bruner je rodjen slep i na samom pocetku života suočio se sa dve zahtevne operacije katarakte. Pohađao je državnu školu, maturirao je 1933 i upisao je Duke University gde je studiro psihologiju i stekao diplomu završenih osnovnih studija 1937. Simor Bruner je zatim nastavio postdiplomske studije na Univerzitetu Harvard, gde je magistrirao 1939 i doktorirao 1941. Tokom Drugog svetskog rata služio je pod komandom generala Ajzenhauera u psihološko ratovanje Divizija Vrhovnog štaba savezničkih ekspedicionih snaga Evrope. Posle rata nastavio je rad na univerzitetu Harvard (1945).
Kada je Simor Bruner započeo svoj produktivan radni vek oblast psihologije, bila je grubo podeljena između studije percepcije i analize učenja. Prvi je bio kognitivni i subjektivni, dok je drugi behavioristički i objektivni.Unutar odeljenja za psihologiju na Harvardu dominirao je behaviorisam koji su pratili istraživački program pod nazivom psyhophisics, stav da je psihologija proučavanje čula i kako oni reaguju na svet energije ili fizičkog stimulusa. Simor Bruner se zajedno sa Lav Poštar pobuno protiv Biheviorizma i psyhophisics pozivajući se na seriju eksperimenata koji su za rezultat imali "Novi izgled", nove teorije percepcije.
Novi izgled utvrdio je da percepcija nije nešto što se javlja odmah. Umesto toga, percepcija je oblik obrade informacija koji uključuje tumačenje i selekciju. To je iznedrilo stav da psihologija mora da se zapita kako ljudi vide i tumače svet, kao i kako oni reaguju na podsticaje.
Simor Bruner je interes proučavanja preselio iz percepcije do saznanja - kako ljudi misle. Simora Bruner se u ranim 1950-ih u raspravi sa Robertom Oppenheimerom, atomskim fizičarem, pita da li je ideja u umu naučnika podstaknuta prirodnim fenomenom percepcije. Velika publikacija na kraju ovog perioda Brunerovog rada bila je Studija Razmišljanje (1956), napisana sa Žaklin Goodnou i George Austinom.
Istraživao je kako ljudi misle o stvarima i kako ih grupišu na klase i kategorije. Simor Bruner je utvrdio da grupisanje stvari skoro neizbežno uključuje pojmovne procedure i kriterijume za grupisanje. To takođe može da podrazumeva fokusiranje na jedan od indikatora kao "bazu" i grupisanje stvari prema prisustvu tog indikatora. Osim toga, ljudi će grupisati stvari u skladu sa svojim pažnjom i kapacitetom memorije. Studija Razmišljanje smatra se za začetak kognitivne teorije.
Proces obrazovanja

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]